Whatever... nevermind

Ti znaš da ću ja večeras da pijem.

Ali ipak pitaš...

Ja znam da ti znaš da ću ja večeras da pijem.

Ali ipak lažem...

Rekla sam ti, neću da pijem...

Da, ali naći će se neke pijane budale koje mogu da vas napadnu...

(mislim: mi ćemo biti te budale) Hm... Klonićemo se njih...

A kako ćete da se klonite njih? Idete u neku vikendicu?

Ne, bićemo napolju...

Ali biće hladno, možeš da ozebeš...

Poneću jaknu, zaboga!

A šta ćeš da radiš sa jaknom, u velikom društvu napolju, na planinčini celu noć? Da piješ?

Rekla sam ti, neću da pijem...

Ideje su polupale ogledalo

gnevne i besne na mene

pretumbale čitavu sobu

i nestale kroz otvoren prozor

jer nisu uspele da prodru

u moju praznu glavu...

A-A-A

Sanjao sam sve je žuto
žuti ljudi
žuta trava
žuto nebo
sve me nervira.

Neki moj ex-komšija je na uslovnoj tri meseca. Zanimljivo... Trčao je go po ulici na putu za Sopot i stopirao. Elem, nije to najzanimljivije... Ok, možda i ima nečeg intrigantnog u tome (kladim se da je preplašiio ljude) ali... Jedini koji su se zaustavili... Panduri. Očito ljubomorni na dimenzije njegovog organa, zbog toga je i dobio uslovnu. Da je neki mamlaz, nerazvijeni idiot- verovatno bi ga pozvali da ode sa njima na pivo ili gandžu... No, to su samo neke pretpostavke pošto famoznom događaju nisam prisustvovala... I još nešto o njemu... Pravio je on sranja i ranije ali ovo je ubedljivo najperverznije do sada... Zbog toga, pozz za njega!

Drugi utisak dana... Jebeni snovi... Praktično sam dotrčala u školu pošto sam se uspavala (za popodnevnu smenu, o, blože!). A tamo me dočekaju priče o snovima... Drugarica koja je sanjala da je bila svedok nekog paradoksalnog muvanja i, i dalje pod utiscima, nije prestajala da se smeje. Zatim, najbolji drug prilazi, traži pljugu... Mislim ok, sa njim ću da pričam o nekim glupostima, on će da mi prepričava kako je ovog puta bilo u striptiz klubu i slično... Međutim, on kaže: "Nećeš verovati šta sam sanjao!" O, zaboga! Elem, njegov san nije bio toliko zanimljiv. Našao se u mom odeljenju, na času kod razredne-krave koja mu je konstantno kenjala zbog ovog i onog... Probudio se u znoju i nekoliko minuta se oporavljao nesvestan da je još uvek u svom royal odeljenju. Hm... A ja sam sanjala sex. Prokleto dobar sex, kao i obično. Što, naravno, nije ništa novo...

Htela sam da ovaj post posvetim proleću (aktuelna tema na mnogim blogovima). Pokušavala da pišem o mirisima, bojama, pozitivnom vajbu u vazduhu... Ne ide. Unervozi me. Deprimira. Skoro ceo dan sedim u sobi. Pred ekranom. Otkomentarisala par blogova. Skidala neku muziku za drugaricu, sestru, neki program za druga... Tražila nešto o proleću na nekim ruskim sajtovima (tema za domaći). Nisam ni primetila kako je brzo prošao dan. Dešava se...

            Sinoć sam izašla na pomenutu svirku. Eyesburn. Nije loše prošlo... Solid(no)... Samo da ja nisam bila u potpuno negativnom, antiprolećnom raspoloženju. Hm... A, da... I da je došlo više ljudi. Ne bih da budem isključiva ali... Ne bilo kojih. Mada, setivši se prošle subote tj. svirke Dža ili Bu, možda i nije bitno kojih/kakvih ljudi. Tada je bila baš extremna situacija. Sinoć nije. Bar ne toliko. Polu-prazna sala (hm... pesimistično... za razliku od „polu-puna“). Užasno sam se osećala i neposredno pred kraj (ili tu negde) svirke odem sa Jovanom do „Scene“... Nakon nekog vremena skupi se poprilično ljudi. Dobro poznata bagra i još poneki šljam... Fino je bilo i tamo. Drale smo se, vrištale, pevale (iako imam prokleto loš glas)... Neke stvari čak ni ne slušam kod kuće. A sinoć sam pevala... Najgore je što poneke uopšte ne volim. Međutim, nije to toliko bitno kad se izađe. Ofucani domaći punk-rock, pop-rock (i slično) sa ljubavnim ljigavim tekstovima... Neću da se pravim luda i kažem da nemam pojma zašto mi to toliko smeta... Neću da serem i jedem govna...

„Why?! Why?! Why?! Why?!“

Вриштим и гледам у небо

претпостављам да је Бог тамо негде

горе. И да ће одговорити...

Зашто је телефон упорно звонио док сам у екстази

кењала на wc-шољи са фармеркама и гаћама око глежњева?

Зашто је то био погрешан број, председник кућног савета

и другарица са крајње кретенским питањима?

Зашто сам пеглом упропастила омиљену мајицу

само десет минута пре него што је требало да изађем?

Зашто сам згазила у псеће говно и упропастила нове

црвене сандале чим сам изашла из зграде?

Зашто ме је комшиница сасвим случајно полила хладном водом

са петог спрата једино вече кад је требало да изгледам лепо?

Зашто ми се опет прикењало чим сам ушла на журку?

Зашто у јебеном wc-у није било тоалет папира?

Зашто је најбољи фрајер, кога тако желим да имам,

дошао сам и смувао најгору рибу на журци?

Зашто су ми увалили пиво коме је прошао рок и вино које

мирише на буђ а има укус као винско сирће?

Зашто је пијани лик, који је био испред мене у реду

за клозет, развалио wc-шољу и избљувао читаву просторију?

Зашто сам опет добила полу-живу пљескавицу

кад сам ишла да једем у најближем fast food-у?

Зашто су ме напала чак тројица огавних фосилних

педофила чим сам се вратила на журку?

Зашто сам, и поред тога, остала до пола 5?

Зашто ме је ујела полудела мачка кад сам се сагла

да је помазим на самом улазу у зграду?

Зашто су ме у хитној отерали у пизду материну

кад сам се појавила у паници са раскрвављеном руком?

Зашто ме је напао прљави просјак у улазу?

Зашто сам тражила кључ у торби бар пола сата?

Зашто су ми врата изненада исклизнула из руку

и залупила уз громогласан тресак?

Зашто је паркет крцкао кад сам у собу, уместо у 2,

улазила у фантастичних 7 ујутру?

Зашто су се моји пробудили и чекали ме

а иначе изузетно чврсто спавају?

Зашто?! Зашто?! Зашто?!

Бог ми, негде одозго,

одговара грубим, дубоким гласом:

„Зато што јуче ниси дала сићу

(коју си стезала у џепу)

јадној циганчици испред продавнице!“

Oh, fuck! Срање...

Требало је да знам да је то у питању!

Šta se to nakačilo na mene?! Ceo dan se nižu i nižu (i nižu i tako to) stresne situacije i dođe mi da vrisnem... I, onako u besu, ispišem podugačak post i... Ukoči program... Not responding... Naravno, sve se obriše. Jebeni Marfijevi zakoni. I jebeni sumpor, njegov miris i opekotine od sumporne kiseline na prstima!!! To je bio, očito, utisak dana. Sledeći post inspirisan je današnjim danom... Ali ga ne opisuje. Mada je princip isti... Kad počnu da se ređaju sranja... Eeee, onda te neko to od gore (što kaže Balašević) baš usere... Hm... Idem u grad... Dosadno je ali... Nema veze... Nevermind... Ili šta već...

Kad te najbolja drugarica šutne znači da nisi ni imala drugaricu. To nije bilo to. Ona ti kaže neke kretenske, ofucane izgovore (ni klinci ih više ne koriste) ili ne kaže ništa. Jednostavno se udalji, izbegava. Krava... Glupača... Kreten... Lezbo... No, da ne budem isuviše gruba... Ona je zaljubljena. U nju. Ni manje ni više. Ne zbog toga kakva je ona nego zbog činjenice da je ona. Pokušavam da zamislim. Šta rade... Kako... Jbg, nikako mi ne uspeva! Kako, dođavola, da zamislim dve devojke kako se tucaju? Ili ližu? Ili pipkaju, maze...? Ili... Whatever... Ne mogu. Kako?! Ne gledam lezbo porniće. Ja sam, ipak, strejt... Smešno zvuči... Ja sam, ipak, u tinejdž godinama pa bi bilo logično da volim da eksperimentišem... Ne... Hvala, ne...

Razredna me je juče ubila u pojam. Kenjala mi zbog neopravdanih. Dvočas. Matematika. Nekad sam volela matematiku. Nekad... Tada nisam znala ovu kobilu... Inače, ona je najveće govno u školi... Ali ne zaostaje ni kobila iz istorije, koja bi pretpostavljam volela da je zovem vučica ili nešto slično... Malo se kasno rodila... Elem, nakon dvočasa odem ja do već pomenute drugarice. Pitam je da idemo na Eyesburn. Nije me ni pogledala. Ok, bar je kratko rekla: "Ne!" Pitala sam je opet... Ona je kratkom odgovoru dodala još i da ne može jer njena drugarica ne ide. Hm... (Kvazi)Drugarica, svi znamo da joj je devojka, čemu foliranje? I tako, ona neće a ja zovem njenu mlađu sestru. Jeste ona fantastična (zato što je mlađa verzija mene, hehee) i ja je obožavam ali... Njoj su ograničeni izlasci. Ona je šesti razred. Nema nikakve šanse da je puste do kraja svirke. Što znači da na svirku neću ni da idem. Možda... UUUUUHHHHHH!!!!!!!!!!!!!!!!! Jebeni drugovi! I jebene lezbejke! I jebeni roditelji! I jebena škola! I sve je jebeno!!! Nerviram se... Kad se napakuju frustracije zbog drugarice, razredne i svirke... Može da bubde prilično gadno. Dobro, svirka je u subotu, ima vremena... Subotu? Sutra?! Nepovezana, glupa i izgubljena... To sam ja... I trenutno usamljena... I mnogo serem... I imam nikotinsku krizu, odoh na terasu, ćale je već otišao na posao...

Opet hm... Očigledno zato što sam idiot. Htela sam potpuno jednostavan blog... Dobila sam ovo... Nevermind... Možda niko i ne vidi...