...sad još i naslov da smišljam?!
Potpuno razumem da nemam ni malo smisla za estetiku i da uopšte nisam u fazonu- ne znam šta se pije, jede, sluša, nosi, jebe. I to je sasvim ok. Prihvatljivo. Onoliko koliko dugačak jezik nije. Bukvalno dugačak- mislim da sam u stanju da vrhom jezika dotaknem nos ali nikada tome nisam pridavala veći značaj jer sam smatrala da je sasvim prirodno da svi to mogu. Figurativna dužina mi je primamljivija i impresivnija ali je ona najmanje prihvaćena. Licemerje ljudi mnogo lakše vare a ponekad im i godi. A šta ja sad tu mogu?!
Mogla bih da pokušam, možda, da prećutim, da se kezim, potvrđujem... Ukratko, mogla bih da postanem tipična (a ne atipična) glupača. Mogla bih i da izbegnem drastične promene ako malo skratim jezik. Savršen početak, ako smem da primetim. Dobar pomak od sistema: kuvaj, prži, začini sa malo zlobe i malo više ironije i cinizma i ispljuni nekome u facu.
Juče sam po prvi put uspela da se ugrizem za jezik. Bolelo, ali me poštedelo svađe, raspravljanja, prekih pogleda. I svega ostalog. Elem, klasika ali bez klasike: pab, popodne, drugarica, produženi bez mleka, Luckey Strike i nema mojih nedoličnih komentara. Čak i ne kažem ono što mislim nego upravo ono što znam da želi da čuje. Napredak, nema šta. Čak sam uspela i da ćutim, promumlam 'ok je' kada tema dotakne nečijeg dečka. Njima je, inače, poznato da svakoga okarakterišem kao nekoga ko izgleda kao pička ili gej ili jednostavno je prepotentan, kakav kreten! Promumlam 'ok je' samo zato što nisam u stanju da prevalim preko jezika nešto bolje, nešto što drugi misle. Ali kako da ne mislim za nekoga da je pička/gej/kreten kada svoja rebra ističe oblačeći polu-prozirne majice svetlijih (da ne kažem ženskih) boja? Ili kada ima baš žensko lice? Ono, fale mu sise i odeća i- eto slatke devojke! Rekoh ja lepo, uopšte nisam u fazonu. A šta ja sad tu mogu?!
Tako mi tek dobile kafu. Ona kuca poruke, ja zveram okolo i jako malo pričam što je, za takve prilike, neverovatno. Njoj ništa čudno, ne smeta joj, ne smetam joj, kucka poruke i sve je ok. Meni sve već viđeno, ništa preterano čudno i sve je ok. Onda najednom neki ok vajb u vazduhu i baš sve postaje ok. Ali malo zatim ona prekine, razdvoji O od K i pita me da li bi bilo pametno da ode na familijarno okupljanje kod dečka-od-mesec-dana. Pomislim: Da, jako pametno! Oh, kako je to fantastična zamisao! Odeš na familijarno okupljanje kod dečka-od-mesec-dana koji te drnda, dribla i zajebava a to sebi nikako da priznaš i već dva dana (konstantno) se svađaš i prepucavaš sa njim i onda padneš pa nekoliko slatkastih, patetičnih porukica! Jaoj, dušo moja! Ali prećutim. Iznenadim sebe. Verovatno i nju jer je, pretpostavljam, navikla na mene kao na dežurnog pesimistu, negativca koji se samo postavlja kao da joj misli dobro a zapravo nema pojma ni o čemu. Pa i nemam pojma, u suštini. Sasvim je slučajno to što se nakon nekog vremena (dužeg ili kraćeg, uglavnom je svejedno) ispostavi da sam ispravno govorila ili mislila. Da bih poštedela i nju i sebe cele te procedure (da me sada mrzi, gleda popreko ili se nervira i nakon nekog vremena prekine svaki kontakt sa mnom a nakon još nekog vremena me traži da se sasvim slučajno izvini jer se sasvim slučajno desilo ono što se desilo), rekoh: "Uh, ne znam. Familija. To je nezgodno. Ali kako hoćeš. Idi. Mislim, ide ti se koliko vidim". Ne mogu da verujem da sam to rekla! JA?!
Čitam juče ili pre neki dan (potpuno sam izgubila pojam o vremenu) u novinama da je Velja Ilić izjavio (parafraziram) da je dobro što se Čeda kandidovao jer će se nakon izbora tačno znati koliko u Srbiji ima narkomana. I posle toga da pomislim da ja imam problema sa dužinom jezika?! lol
Ne znam zašto sam uopšte pominjala politiku kada me apsolutno ne interesuje. Političari još manje. Svi. Mada mislim da me najmanje interesuju radikali. Zapravo, trenutno me jedino interesuje: šta, koji kurac, da uradim da bih od moje tamne-šarene-šta-li-je boje kose dobila neku svetlu, gotovo belu?! I kako da se probudim rano kad mi se još uvek ne spava?!
Žao mi je zbog slike, ali nisam mogla da odolim. A kao što rekoh na početku: nemam smisla za estetiku i uopšte nisam u fazonu.